Зашто 46 држава и ФТЦ туже Фацебоок

Федерална трговинска комисија (ФТЦ) и скоро све америчке државе поднеле су захтев близаначке тужбе настојећи да минимизирају доминацију Фејсбука тако што ће прекинути способност технолошког гиганта да ради на различитим платформама.

У тужби се Фацебоок оптужује да се укоријенио у животе милијарди људи апсорбујући конкуренте и понашајући се на генерално антиконкурентски начин. Алабама, Џорџија, Јужна Каролина и Јужна Дакота су једине државе које нису успеле да се придруже. Знаменитост антимонополско одело настоји да подели Фацебоок, Инстаграм и ВхатсАпп, наводећи да је Фацебоок преузела последња два била су покушај да се угуше конкуренти и да се потрошачи више не фокусирају на приватност алтернативе.

„Скоро деценију, Фејсбук је имао монополску моћ на тржишту личних друштвених мрежа у Сједињеним Државама…“, каже се у жалби. „Фејсбук незаконито одржава ту монополску моћ тако што примењује стратегију куповине или закопавања која онемогућава конкуренцију и штети и корисницима и оглашивачима.

Доминација Фејсбука

Марк Закерберг, суоснивач и извршни директор Фејсбука је тврдио да апсорбовање различитих конкурената на друштвеним медијима омогућава компанији да створи „конкурентну ров." Попут средњовековних опкопа, ова метафоричка баријера омогућава компанији да релативно доминира неометано. Ову стратегију можете видети у раној аквизицији и Инстаграма и ВхатсАппм-а, јер су обе апликације постајале све популарније.

Фацебоок је преузео Инстаграм 2011. за 1 милијарду долара, и ВхатсАпп 2014. за ан процењено на 19 милијарди долара. Апликације технолошког гиганта дају му приступ за најмање 2,7 милијарди активних корисника месечно, према Статиста. Само Фејсбук има 1,8 милијарди људи који свакодневно посећују ову друштвену мрежу из скоро сваке земље. А од 2020. године компанија контролише и послује четири од 10 најпреузиманијих мобилних апликација: Фацебоок, Фацебоок Мессенгер, ВхатсАпп и Инстаграм.

„Пошто корисници Фејсбука немају где да оду за ову важну услугу, компанија је у могућности да доноси одлуке о томе како и да ли ће приказује садржај на платформи и може бесплатно да користи личне податке које прикупља од корисника искључиво за унапређење својих пословних интереса од ограничења конкуренције, чак и када су ти избори у сукобу са интересима и преференцијама корисника Фејсбука“, наводи се у тужби.

Мноштво података које компанија прикупља на различитим платформама такође је чини подложном злоупотреби великих размера. У 2019. години, незаштићена база података је дозволила хакерима приступ Приватни подаци 419 милиона корисника, навике и профили личности. У популарном примеру, Цамбридге Аналитица је био у могућности да искористи податке са Фејсбука током избора 2016. године да спроведе софистициране, циљане кампање утицаја.

Дилема о оглашавању

Док постоје друге апликације за друштвене мреже као што су ТикТок, Твиттер и Реддит, мало њих нуди исту врсту услуге за све намене као Фацебоок. Поред тога, однос Фацебоок-а са оглашивачима је конкурентан само Гуглу - ниједна платформа друштвених медија није ни близу. Са становишта тржишта, Фејсбук има осујећена иновација кроз своје праксе које стављају конкуренте на нишану компаније. И то није само сектор друштвених медија.

Фацебоок је рекламна индустрија златна гуска. Заједно са Гуглом, компанија је чинила око 85% глобалног прихода од дигиталних огласа у 2018. Оглашивачи плаћају милијарде да би добили приступ ризници личних података које је Фацебоок прикупио преко својих огромних мрежа током протекле деценије. Ово омогућава оглашивачима да досегну потрошаче са неупоредивом тачношћу. У неким случајевима, невероватна тачност.

„Било је тренутака када сам рекао једну ствар или откуцао поруку некоме, а онда, одједном, видим оглас на свом фиду док скролује убрзо након тога“, рекао је корисник Инстаграма А.Ј. Фонтенот у телефонском интервјуу о својој општој забринутости због друштвених медија платформе.

„Не знам, десило се превише пута да би била случајност“, наставио је. „Чак и само причање у ДМ-има на Инстаграму; заиста је чудно ако нас заправо слушају преко наших микрофона или читају наше ДМ."

Прислушкивање на Фејсбуку постало је помало урбана легенда међу корисницима друштвених мрежа, иако технолошки гигант обећава да не слуша кориснике. „Покрећем рекламне производе на Фејсбуку. Не – и никада – нисмо користили ваш микрофон за огласе. Само није тачно", Роб Голдман, бивши потпредседник компаније за оглашавање, твитовао 2017. године, иако је тај пост од тада избрисан.

Упорност ове приче говори о растућој наративи Великог брата која окружује Силиконску долину и нелагодности коју потрошачи осећају у вези са њиховим технолошким резултатом. У култури која прогресивно постаје скептична по питању утицаја Биг Тецх-а, ова тужба није могла доћи у погодније време. Фејсбук је канаринац у руднику угља. Ако ова акција успе, очекујте још жртава.