Врсте РАМ меморије које покрећу данашње рачунаре

Скоро сваки рачунарски уређај је потребан РАМ. Погледајте свој омиљени уређај (нпр. паметне телефоне, таблете, стоне рачунаре, лаптопове, графичке калкулаторе, ХДТВ, ручне системе за игре, итд.) и требали бисте пронаћи неке информације о РАМ-у. Иако сва РАМ меморија у основи служи истој сврси, постоји неколико различитих типова који се данас обично користе:

• Статички РАМ (СРАМ)
• Динамичка РАМ (ДРАМ)
• Синхрони динамички РАМ (СДРАМ)
• Синхрони динамички РАМ са једном брзином података (СДР СДРАМ)
• Синхрони динамички РАМ са двоструком брзином података (ДДР СДРАМ, ДДР2, ДДР3, ДДР4)
• Синхрони динамички РАМ са двоструком брзином података (ГДДР СДРАМ, ГДДР2, ГДДР3, ГДДР4, ГДДР5)
• Флеш меморија

Шта је РАМ?

РАМ је скраћеница од Рандом Аццесс Мемори и даје рачунарима виртуелни простор потребан за управљање информацијама и решавање проблема у овом тренутку. Можете га замислити као папир за вишекратну употребу на којем бисте писали белешке, бројеве или цртеже оловком. Ако вам понестане места на папиру, зарађујете више брисањем онога што вам више није потребно; РАМ се понаша слично када му је потребно више простора за рад са привременим информацијама (тј. покретање софтвера/програма). Већи комади папира вам омогућавају да нажврљате више (и већих) идеја у исто време пре него што их морате избрисати; више РАМ-а унутар рачунара има сличан ефекат.

РАМ долази у различитим облицима (тј. начин на који се физички повезује или повезује са рачунарским системима), капацитети (мерени у МБ или ГБ), брзине (мерено у МХз или ГХз) и архитектуре. Ове и друге аспекте важно је узети у обзир приликом надоградње система са РАМ меморијом, пошто рачунарски системи (нпр. хардвер, матичне плоче) морају да се придржавају строгих смерница за компатибилност. На пример:

• Мало је вероватно да ће рачунари старије генерације прихватити новије типове РАМ технологије
• Меморија за лаптоп неће стати у десктопе (и обрнуто)
• РАМ није увек компатибилан уназад
• Систем генерално не може да комбинује различите типове/генерације РАМ-а заједно

Статички РАМ (СРАМ)

• Време на тржишту: 1990-их до данас 
• Популарни производи који користе СРАМ: Дигиталне камере, рутери, штампачи, ЛЦД екрани

Један од два основна типа меморије (други је ДРАМ), СРАМ захтева константан ток снаге да би функционисао. Због непрекидног напајања, СРАМ не треба да се „освежава“ да би запамтио податке који се чувају. Због тога се СРАМ назива „статичким“ – није потребна никаква промена или радња (нпр. освежавање) да би подаци остали нетакнути. Међутим, СРАМ је нестабилна меморија, што значи да се сви подаци који су били ускладиштени губе када се напајање прекине.

Предности коришћења СРАМ-а (у односу на ДРАМ) су мања потрошња енергије и веће брзине приступа. Недостаци коришћења СРАМ-а (вс. ДРАМ) су мањи меморијски капацитети и већи трошкови производње. Због ових карактеристика, СРАМ се обично користи у:

• ЦПУ кеш меморија (нпр. Л1, Л2, Л3)
• Бафер/кеш чврстог диска
• Укључени дигитално-аналогни претварачи (ДАЦ). видео картице

Динамичка РАМ (ДРАМ)

• Време на тржишту: 1970-их до средине 1990-их
• Популарни производи који користе ДРАМ: Конзоле за видео игре, мрежни хардвер

Један од два основна типа меморије (други је СРАМ), ДРАМ захтева периодично 'освежавање' моћи да би функционисао. Кондензатори који чувају податке у ДРАМ-у постепено испуштају енергију; нема енергије значи да се подаци губе. Због тога се ДРАМ назива „динамичким“ – потребна је стална промена или радња (нпр. освежавање) да би подаци остали нетакнути. ДРАМ је такође нестабилна меморија, што значи да се сви сачувани подаци губе када се напајање прекине.

Предности коришћења ДРАМ-а (у односу на СРАМ) су нижи трошкови производње и већи меморијски капацитети. Недостаци коришћења ДРАМ-а (вс. СРАМ) су спорије приступне брзине и већа потрошња енергије. Због ових карактеристика, ДРАМ се обично користи у:

• Системска меморија
• Видео графичка меморија

1990-их, Проширени излаз података Динамичка РАМ меморија (ЕДО ДРАМ) је развијен, праћен његовом еволуцијом, Бурст ЕДО РАМ (БЕДО ДРАМ). Ови типови меморије су били привлачни због повећаних перформанси/ефикасности уз ниже трошкове. Међутим, развојем СДРАМ-а ова технологија је постала застарела.

Синхрони динамички РАМ (СДРАМ)

• Време на тржишту: 1993. до данас
• Популарни производи који користе СДРАМ: Меморија рачунара, конзоле за видео игре

СДРАМ је класификација ДРАМ-а која ради синхронизовано са тактом ЦПУ-а, што значи да чека сигнал такта пре него што одговори на унос података (нпр. кориснички интерфејс). Насупрот томе, ДРАМ је асинхрона, што значи да одмах реагује на унос података. Али предност синхроног рада је у томе што ЦПУ може паралелно да обрађује инструкције које се преклапају, такође познате као „програмирање“—могућност примања (читања) нове инструкције пре него што је претходна инструкција у потпуности решена (писати).

Иако цевовод не утиче на време потребно за обраду инструкција, омогућава да се више инструкција заврши истовремено. Обрада једног читања и једна инструкција писања по циклусу такта резултира већим укупним ЦПУ преносом/перформансама. СДРАМ подржава цевовод због начина на који је његова меморија подељена у засебне банке, што је довело до његове широко распрострањене преференције у односу на основни ДРАМ.

Синхрони динамички РАМ са једном брзином података (СДР СДРАМ)

• Време на тржишту: 1993. до данас
• Популарни производи који користе СДР СДРАМ: Меморија рачунара, конзоле за видео игре

СДР СДРАМ је проширени израз за СДРАМ - ова два типа су једна те иста, али се најчешће називају само СДРАМ. „Једна брзина података“ показује како меморија обрађује једну инструкцију за читање и једну инструкцију писања по такту. Ово означавање помаже да се разјасни поређења између СДР СДРАМ и ДДР СДРАМ:

• ДДР СДРАМ је у суштини друга генерација развоја СДР СДРАМ-а

Синхрони динамички РАМ са двоструком брзином података (ДДР СДРАМ)

• Време на тржишту: 2000 до данас
• Популарни производи који користе ДДР СДРАМ: Меморија рачунара

ДДР СДРАМ ради као СДР СДРАМ, само два пута брже. ДДР СДРАМ је способан за обраду два упутства за читање и два за писање по такту (отуда и „двојно“). Иако слична по функцији, ДДР СДРАМ има физичке разлике (184 пинова и један урез на конектору) у односу на СДР СДРАМ (168 пинова и два зареза на конектору). ДДР СДРАМ такође ради на нижем стандардном напону (2,5 В са 3,3 В), спречавајући компатибилност са СДР СДРАМ-ом.

• ДДР2 СДРАМ је еволуциона надоградња на ДДР СДРАМ. Иако је и даље двострука брзина преноса података (обрада две инструкције за читање и две инструкције за писање по циклусу такта), ДДР2 СДРАМ је бржи јер може да ради при већим брзинама такта. Стандардно (не оверцлоцкед) ДДР меморијски модули достижу највише 200 МХз, док стандардни ДДР2 меморијски модули достижу највише 533 МХз. ДДР2 СДРАМ ради на нижем напону (1,8 В) са више пинова (240), што спречава назадовање компатибилност.
• ДДР3 СДРАМ побољшава перформансе у односу на ДДР2 СДРАМ кроз напредну обраду сигнала (поузданост), већи капацитет меморије, мања потрошња енергије (1,5 В) и веће стандардне брзине такта (до 800 Мхз). Иако ДДР3 СДРАМ дели исти број пинова као ДДР2 СДРАМ (240), сви остали аспекти спречавају компатибилност уназад.
• ДДР4 СДРАМ побољшава перформансе у односу на ДДР3 СДРАМ кроз напреднију обраду сигнала (поузданост), чак и већи капацитет меморије, још нижа потрошња енергије (1,2 В) и веће стандардне брзине такта (до 1600 Мхз). ДДР4 СДРАМ користи конфигурацију са 288 пинова, што такође спречава компатибилност уназад.

Синхрони динамички РАМ са двоструком брзином података (ГДДР СДРАМ)

• Време на тржишту: 2003. до данас
• Популарни производи који користе ГДДР СДРАМ: Видео графичке картице, неки таблети

ГДДР СДРАМ је тип ДДР СДРАМ-а који је посебно дизајниран за приказивање видео графике, обично у комбинацији са наменским ГПУ-ом (јединицом за обраду графике) на видео картици. Познато је да модерне рачунарске игре померају оквире са невероватно реалистичним окружењима високе дефиниције, често захтевају велике системске спецификације и најбољи хардвер видео картице да би играли (посебно када Користећи 720п или 1080п екрани високе резолуције).

• Слично ДДР СДРАМ, ГДДР СДРАМ има сопствену еволуциону линију (побољшање перформанси и смањење потрошње енергије): ГДДР2 СДРАМ, ГДДР3 СДРАМ, ГДДР4 СДРАМ и ГДДР5 СДРАМ.

Упркос томе што дели веома сличне карактеристике са ДДР СДРАМ-ом, ГДДР СДРАМ није потпуно исти. Постоје значајне разлике у начину рада ГДДР СДРАМ-а, посебно у погледу тога како је пропусни опсег фаворизован у односу на кашњење. Очекује се да ће ГДДР СДРАМ обрадити огромне количине података (пропусни опсег), али не нужно најбржим брзинама (латенција); замислите аутопут са 16 трака постављен на 55 МПХ. Компаративно, очекује се да ће ДДР СДРАМ имати мало кашњење да одмах одговори на ЦПУ; замислите аутопут са 2 траке постављен на 85 МПХ.

Флеш меморија

• Време на тржишту: 1984. до данас
• Популарни производи који користе флеш меморију: Дигиталне камере, паметни телефони/таблети, ручни системи за игре/играчке

Флеш меморија је врста неиспарљив медијум за складиштење који задржава све податке након прекида напајања. Упркос називу, флеш меморија је ближа по облику и раду (тј. складиштењу и преносу података). ССД уређаји него горепоменути типови РАМ-а. Флеш меморија се најчешће користи у:

• УСБ флеш дискови
• Штампачи
• Преносиви медијски плејери
• Меморијске картице
• Мала електроника/играчке

Често постављана питања

• Да ли постоји најбољи тип РАМ-а? Нема, јер различите врсте РАМ-а често имају веома различите апликације. Али за корисника кућног рачунара, данас је најбоља опција ДДР4.
• Шта је најбрже: ДДР2. ДДР3. или ДДР4? Свака генерација РАМ-а се побољшава у односу на претходну, доносећи веће брзине и већи пропусни опсег. Најбржа РАМ меморија у контексту кућног рачунарства је лако ДДР4.