Како би платформе друштвених медија требало да функционишу да зауставе расистички садржај

Влада Уједињеног Краљевства покушава да блокира расистички садржај друштвених медија, а неки посматрачи кажу да су сличне мере потребне у овој земљи.

Платформе друштвених медија које не успеју да зауставе сексистички и расистички садржај могле би да добију тешке казне према а недавно предложени закон. Фејсбук, Твитер и слични сајтови такође морају да дају корисницима могућност да избегавају садржај који се сматра штетним. Овај потез долази пошто су Твитер и друге веб странице под све већом контролом због хостовања расистичких коментара.

„Потребне су нам политике компанија друштвених медија које имају политику нетолеранције у вези са расистичким коментарима и које могу дешифровати мање нечувене облике расизма“, консултант за разноликост

Ким Цровдер рекао је за Лифевире у интервјуу е-поштом. „Такође морамо да видимо да креатори боја не крију свој садржај на основу њихове жеље да причају о расизму на мрежи. На крају, морају постојати одговорност и казне за те налоге вођене мржњом."

Погон за заустављање мржње

Предлог УК би регулисао платформе у покушају да се заустави ширење мржње на мрежи. Ако компаније не испуне услове, могле би бити приморане да плате казне до десет одсто глобалног годишњег прихода.

„Уместо тога, закон ће одраслима дати већу контролу над објавама на мрежи које можда не желе да виде на платформама“, рекао је британски секретар за културу Мицхелле Донелан рекао је у а Саопштење за штампу. „Ако је вероватно да ће корисници наићи на одређене врсте садржаја—као што је величање поремећаја у исхрани, расизма, антисемитизам или мизогинија не испуњавају праг криминала - интернет компаније ће морати да понуде алатке за одрасле да им помогну избегавај то. То може укључивати модерирање људи, блокирање садржаја који су означили други корисници или екране осетљивости и упозорења."

Непрофитна Центар за сузбијање дигиталне мржње процењује да Фејсбук, Инстаграм, ТикТок, Твитер и Јутјуб не реагују на 84 одсто корисничких извештаја о јасном антисемитском садржају и 89 одсто о антимуслиманској мржњи.

„Компаније друштвених медија стављају профит испред људи, максимизирајући новац који зарађују од корисника попут нас, а да притом не чине ни најмањи минимум да би нас заштитили“, група написао је на свом сајту. "То утиче на све нас, доприносећи проблемима од расистичког злостављања до опасних здравствених дезинформација до самоповређивања и садржаја поремећаја у исхрани који могу уништити животе младих људи."

Британски закон је критикован због ограничавања слободе говора и ревидиран је у покушају да се превазиђе противљење. Нова верзија закона одбацује одредбе које би забраниле „легални, али штетан материјал“.

Слободан или контролисан говор?

Говор мржње на друштвеним мрежама је последњих месеци постао спорна тема у САД. Твиттер је наводно приметио пораст расистичког садржаја откако га је купио технолошки могул Елон Маск. Тхе Институт за истраживање мрежних зараза, која анализира садржај на друштвеним мрежама, каже да је употреба речи н у апликацији порасла за скоро 500 одсто током 12 сати након што је Мусков уговор финализован.

Кампања за људска права, ЛГБТК група за људска права, изразила је забринутост због Мускове куповине гиганта друштвених медија. „Твитер има право и одговорност да задржи своју платформу од искоришћавања за подстицање опасног медијског окружења“, наводи група у Саопштење за штампу. „Овде се не ради о цензури или дискриминацији идеја – већ о томе каква компанија желе да буду и какав свет желе да обликују.

Амерички консултант за разноврсност Ким Цларк рекао је у интервјуу мејлом да говор мржње може довести до насиља.

Слобода говора није исто што и говор мржње“, додао је Кларк. „Људи имају слободу да нешто кажу. Међутим, ако је језик мржње, дехуманизује појединце или подстиче насиље – посебно према групи људи – то може имати последице. Ставља мете говора у опасне позиције. Морамо признати да језик води ка понашању."

Али, рекао је Кларк, британски законодавни одговор на сексистички и расистички садржај неће функционисати у САД, додајући: „То би био само фластер који покрива проблем“.

Уместо наметања закона, Кларк је рекао да би САД требало да се позабаве зашто људи говоре сексистичке и расистичке ствари на друштвеним медијима. Она је указала на студије које наводе утицај медија и репрезентације на то како људи доживљавају различите групе.

„Каква је корист од тога да их кажем? Како породица и пријатељи награђују такво понашање?", додао је Кларк. „Када се позабавимо потребом коју људи осећају да говоре мржње [онда] можемо да га пресечемо на извору. Све док друштво не научи предности изградње људи уместо да их уништава, остаћемо у овом перформативном циклусу."