Веб3 је термин који описује будући интернет изграђен на децентрализованим блок-чејновима, који су системи књига које тренутно користе криптовалуте.

Шта је Веб3 једноставним речима?

На веома основном нивоу, Веб3 је трећа фаза развоја интернета. Да бисте тачно разумели шта је Веб3, прво морате да имате основно разумевање прве две фазе.

Прва фаза од интернет, Веб1, углавном је укључивао кориснике који читају статичне веб странице, иако су форуми и огласне табле постојали. Следећа фаза, Веб2, означио је долазак друштвених медија попут Фејсбука и Твитера, и сајтова заснованих на садржају који генеришу корисници као што је Јутјуб. Велика разлика између Веб1 и Веб2 је што су многи људи прешли са пасивног конзумирања садржаја који обезбеђује биг компаније да креирају и деле сопствени садржај, иако то дељење и даље омогућавају веб-сајтови у власништву великих компаније.

Основна идеја иза Веб3 је да ће представљати прелаз са великих компанија које контролишу и монетизују садржај на интернету, појединачним креаторима и потрошачима који деле садржај и комуницирају путем децентрализованог приступа мреже. Ове мреже би се ослањале на отворене протоколе, омогућавајући свакоме да се повеже и учествује, и пребаци моћ са великих компанија на креаторе и кориснике.

Шта је Веб3 и како функционише?

Пошто Веб3 још није ту, не знамо тачно како ће функционисати. Већина концепата Веб3 укључује блоцкцхаин, непроменљиви систем главне књиге који користе криптовалуте за праћење трансакција. Привлачност блоцкцхаина за присталице Веб3 је у томе што све бележи на начин који је транспарентан и немогуће га је уређивати или фалсификовати. Свака нова трансакција ствара „блок“ у књизи коју свако може да види.

Неки заговорници Веб3 сугеришу да би креатори и корисници могли да уновче своје напоре на интернету преко блоцкцхаина, или да корисници могу да уновче своје податке у сврхе циљаног оглашавања начин Фејсбук а друге компаније данас продају ту врсту података.

Контрола над децентрализованим услугама такође би могла да се стави у руке корисника, уместо великих компанија. Одлуке о промјени правила и прописа, када забранити кориснике и друге опције могу се гласати корисника децентрализоване услуге уместо да једнострано одлучује компанија која поседује а веб сајт. Ово би узело моћ из руку великих технолошких компанија и ставило је у руке корисника.

Постоје ли неки примери Веб3 данас?

Концепт компензације креатора и корисника путем блокчејна је тренутно још увек у повоју, али постоје неки примери. Видео игра Акие Инфинити је донекле слична, по томе што ради на Етхереум блок ланцу и награђује кориснике криптовалутом за постизање циљева.

Још један пример је Хелиум, која је бежична мрежа која се користи за масовну употребу и која награђује кориснике криптовалутом за дељење конекција своје кућне мреже. Ово ефективно ствара велику мрежу врућих тачака на које корисници могу да приступе, а власници тих жаришта могу да добију надокнаду у облику крипто токена.

Ово подешавање „играј да зарадиш“ једна је од карактеристика Веб3 о којима се највише говори, јер би могло имати огроман утицај и на креаторе и на кориснике. Преко блоцкцхаина, Веб3 би могао да омогући креаторима да монетизују свој садржај без препуштања контроле великим технолошким сајтовима, а корисници би могли да уновче своје активности, па чак и сопствене податке.

Шта је са децентрализацијом Веб3?

Заговорници Веб3 проводе доста времена причајући о блокчејну, али то је само један део шире слике. Друга централна идеја Веб3 је да ће бити децентрализован на начин на који Веб2 није. Једноставан начин размишљања о овоме је данас, Твиттер корисници могу да комуницирају једни са другима, али не могу да комуницирају са корисницима Фејсбука или инстаграм корисника. То је зато што Твиттер поседује своју веб локацију, контролише своје комуникационе протоколе и држи све закључаним. Исто важи и за већину других Веб2 сајтова и услуга.

Да би Веб3 функционисао, оне би морале да буду замењене децентрализованим услугама. Данас постоје знаци овога у облику федералних сервиса где више Веб2 сајтова може да комуницира користећи отворени протокол. Један пример је Мастодонт, који је бесплатан софтвер отвореног кода који појединци и организације могу користити за прављење сопственог микроблоговање платформе које функционишу као Твитер. Корисници оригиналног сајта Мастодон и корисници других, као што је Тоотер са седиштем у Индији, могу да комуницирају једни са другима, јер оба сајта користе исто отвореног кода протоколи.

Да ли је Метаверсе Веб3?

Тхе метаверсе није Веб3. То је израз који се користи за описивање импресивних дигиталних светова, који се често доживљавају кроз ВР уместо преко компјутерског монитора или екрана телефона. У овом метаверзуму корисници могу да играју игрице, да се друже и комуницирају. Велика веза између метаверзума и Веб3 је у томе што различите ставке у метаверзуму могу бити НФТ, попут вашег аватара, виртуелних некретнина и других ставки.

Велика разлика између Веб3 и метаверзума је то што се овај други тренутно залаже за велике технолошке компаније као што су Фацебоок, Мицрософт и ХТЦ. Пошто је замишљено да Веб3 покреће децентрализоване мреже, отворени протоколи и блок ланац, чини се да метаверзум промашује циљ.

Хоће ли Веб3 променити свет?

Немогуће је тачно рећи шта ће Веб3 радити, па чак ни тачно у ком облику ће попримити, пошто је тренутно још увек само скуп лабавих концепата. Међутим, постоји стварни потенцијал да Веб3 промени свет, или барем да драстично промени начин на који користите и комуницирате са интернетом.

Ако се Веб3 у великој мери ослања на блоцкцхаин, могао би да представља радикалне нове начине за креаторе и опште кориснике интернета да зарадите новац, а прелазак на децентрализоване услуге би потпуно променио пејзаж интернета и потенцијално велике технологије као добро.