Шта је дигитални јаз?

Дигитални јаз је термин који се користи да опише диспаритет између популација које имају приступ савременим комуникационим технологијама (мобилни телефони, интернет, итд.) и оних без. Овај чланак објашњава шта је дигитални јаз и његове глобалне последице.

Шта је дигитални јаз и зашто је важан?

Тачна дефиниција дигиталног јаза еволуирала је упоредо са технолошким напретком. На пример, раније се подела првенствено односила на доступност стубова за мобилне телефоне, али сада је подела дефинисана приступом брзом интернету. Недостатак приступа интернету значи ограничен приступ образовању, могућностима запошљавања, медицинским информацијама и друштвеним заједницама.

Дигитални јаз се протеже између развијених и земаља у развоју, али постоји и између урбаних и руралних подручја унутар земаља. Глобално, постоје дигиталне поделе између мушкараца и жена, младих и старих, богатих и сиромашних, и образованих и мање образованих.

Примери дигиталне поделе

Током затварања пандемије коронавируса, традиционална лична образовна настава је суспендована широм света јер су учионице постале виртуелне. Сходно томе, студенти без приступа интернету остали су иза. У 2020. години, на почетку пандемије, око 16 милиона К-12 студената у САД није имало приступ уређају са омогућеним интернетом. Студенти у јужним државама, посебно

обојени студенти и они из породица са ниским примањима, мање је вероватно да ће имати поуздан приступ интернету него њихови вршњаци.

Ови диспаритети могу имати разорне доживотне последице. Тхе УН процењују да би затварање школа могло заједно коштати 17 билиона долара изгубљене зараде за садашњу генерацију студената. Људи се такође у великој мери ослањају на интернет да би одредили лекарске термине, тако да бивање на погрешној страни дигиталног јаза може довести до лошијих здравствених исхода.

Иако се дигитални јаз у САД смањио како је електроника појефтинила, скоро четвртина одраслих са приходи домаћинства испод 30.000 долара годишње још увек не поседују паметни телефон, а око 40% нема рачунар или дом широкопојасни услуге.

Узроци дигиталног јаза

Ограничења комуникационе технологије укључују неадекватну инфраструктуру, доступност приступачну личну електронику (паметни телефони, лаптопови, итд.) и образовање неопходно за њихово коришћење уређаја. Млади људи који су почели да користе рачунар у основној школи (или раније) имају веће шансе да поседују вештине потребне за навигацију интернетом него неко ко није одрастао уз интернет.

Други разлог за дигитални јаз је недостатак државних улагања у инфраструктуру. У многим деловима света људи имају уређаје на којима је омогућен интернет, али није доступна интернет веза. Већина каблова за међународну интернет комуникацију је положена под водом на дну океана, тако да веће земље са океанским границама обично имају супериоран приступ интернету.

Сиромашније земље на глобалном југу такође имају мање шансе да имају приступ интернету. На пример, 2020. само око 40% Африканаца могло је да приступи вебу у поређењу са глобалним просеком од 65%. Више од 70% урбаних становника широм света има приступ кућном интернету у поређењу са људи у руралним подручјима са мање од 40% са приступом интернету.

Последице дигиталног јаза

Интернет се некада сматрао луксузом; међутим, у данашњем свету, приступ интернету и дигитална писменост су неопходни за стварање богатства. Предузећа без присуства на мрежи не могу се такмичити у глобалној економији, а све је већи број њих послови захтевају вештине рада на рачунару, тако да су они на погрешној страни поделе на изразито економском нивоу недостатак.

Постојеће друштвене неједнакости, као што је јаз у приходима између жена и мушкараца, додатно су погоршане дигиталном поделом. Мање је вероватно да ће људи са тешким менталним болестима имати алате за коришћење веба, што такође може резултирати социјалном изолацијом и изазовима менталног здравља, посебно током блокаде пандемије.

Дигитална подела није брига само за сиромашније нације. Све нације би имале користи од боље повезаног света. Само у САД, једна студија сугерише да би повећање широкопојасног приступа за само 10% резултирало 875.000 нових радних места и 186 милијарди долара додатне економске производње. Ако екстраполирамо те бројке широм света, затварање дигиталног јаза могло би додати трилионе долара глобалном БДП-у.

Затварање дигиталног јаза

Једнак приступ вебу је кључни елемент циљева одрживог развоја Уједињених нација (СДГ). Тхе Уједињене нације препоручују да земље сарађују на улагању у комуникациону инфраструктуру и програме дигиталне писмености. Иновације у приватном сектору као што је Старлинк (Старлинк обезбеђује интернет покривеност руралним подручјима путем сателита) такође може бити од кључног значаја за сужавање дигиталног јаза.

На пример, Сједињене Државе су недавно усвојиле Закон о улагањима у инфраструктуру и запошљавању, који издваја 65 милијарди долара да би омогућио брзи интернет Американцима на селу и са ниским приходима. Слични програми су реализовани и на државном нивоу. Тексас, Алабама и Оклахома су обезбедили лаптоп рачунаре и приступ интернету за више од милион ученика.

Друго важно питање је Нет Неутралити, или концепт да би свако требало да може да приступи вебу без ограничења или цензуре. На пример, политике Нет неутралности спречавају провајдери интернет услуга (ИСП) од стварања брзих трака за одређена предузећа. Законодавство о неутралности мреже биће од суштинског значаја за обезбеђивање правичног приступа на националном нивоу.