Кратка историја Мицрософт Виндовс-а

Виндовс 1.0

Објављено: Нема в. 20, 1985.

Замењено: ​МС-ДОС (Мицрософт Диск Оперативни систем), иако је до Виндовс 95 Виндовс заправо радио на врху МС-ДОС-а уместо да га у потпуности замењује.

Иновативно/запажено: Виндовс. Ово је била прва верзија Мицрософт ОС-а за коју нисте морали да уносите команде да бисте је користили. Уместо тога, можете да покажете и кликнете на оквир — прозор — помоћу миша. Билл Гатес, тада млади извршни директор, рекао је за Виндовс: „То је јединствени софтвер дизајниран за озбиљне кориснике рачунара. Прошло је две године од објаве да се коначно испоручи.

Нејасна чињеница: Оно што данас зовемо Виндовс скоро се звало „Менаџер интерфејса“. Интерфаце Манагер је био кодни назив производа и био је финалиста за званично име. Нема баш исти прстен као "Виндовс", зар не?

Виндовс 2.0

Објављено: дец. 9, 1987.

Замењено: Виндовс 1.0. Критичари нису топло прихватили Виндовс 1.0, који су сматрали да је спор и превише фокусиран на миша. Миш је у то време био релативно нов у рачунарству.

Иновативно/запажено: Графика је знатно побољшана, укључујући могућност преклапања прозора (у Виндовс-у 1.0, одвојени прозори су могли бити само поплочани). Уведене су и иконе на радној површини, као и пречице на тастатури.

Нејасна чињеница: Бројне апликације су дебитовале у оперативном систему Виндовс 2.0, укључујући Цонтрол Панел, Паинт, Нотепад и два Мицрософт Оффице камена темељца: Мицрософт Ворд и Мицрософт Екцел.

Виндовс 3.0/3.1

Објављено: 22. маја 1990. године. Виндовс 3.1: 1. март 1992.

Замењено: Виндовс 2.0. Био је популарнији од Виндовс 1.0. Његов Виндовс који се преклапа је покренуо тужбу од Аппле, који је тврдио да нови стил крши ауторска права из Аппле ГУИ-а (Графички корисник Приступ).

Иновативно/запажено: Брзина. Виндовс 3.0/3.1 је радио брже него икад на новим Интел 386 чиповима. ГУИ је побољшан са више боја и бољим иконама. Ова верзија је уједно и први веома продавани Мицрософтов оперативни систем, са више од 10 милиона продатих копија. Такође је укључивао нове могућности управљања као што су Принт Манагер, Филе Манагер и Програм Манагер.

Нејасна чињеница: Виндовс 3.0 кошта 149 долара; надоградње са ранијих верзија биле су 50 долара.

Виндовс 95

Објављено: авг. 24, 1995.

Замењено: Виндовс 3.1 и МС-ДОС.

Иновативно/запажено: Виндовс 95 је оно што је заиста учврстило Мицрософтову доминацију у рачунарској индустрији. Похвалио се огромном маркетиншком кампањом која је заокупила машту јавности на начин на који ништа није било повезано са компјутерима. Што је још важније, увео је Старт мени, који је на крају постао толико популаран да је његово одсуство у Виндовс-у 8, неких 17 година касније, изазвало велику пометњу међу потрошачима. Такође је имао интернет подршку и плуг-анд-плаи могућности које су олакшале инсталацију софтвера и хардвера.

Виндовс 95 је био огроман хит одмах од капије, продавши запањујућих седам милиона примерака у првих пет недеља продаје.

Нејасна чињеница: Мицрософт је Роллинг Стонесима платио 3 милиона долара за права на Покрени ме, што је била тема на откривању.

Виндовс 98/Виндовс МЕ (Милленниум Едитион)/Виндовс 2000

Објављено: Они су објављени у налету између 1998. и 2000. године и груписани су јер није било много тога што би их разликовало од Виндовс 95. Они су у суштини били чувари места у Мицрософтовој линији, и иако популарни, нису се приближили рекордном успеху Виндовса 95. Направљени су на Виндовс 95, нудећи у основи инкременталне надоградње.

Нејасна чињеница: Виндовс МЕ је био непогрешива катастрофа. Међутим, Виндовс 2000 — упркос томе што није био баш популаран код кућних потрошача — одражавао је важну промену у технологији иза сцене која га је више ускладила са Мицрософтовим серверским решењима. Делови Виндовс 2000 технологије остају у активној употреби више од 20 година касније.

Објављено: окт. 25, 2001.

Замењено: Виндовс 2000.

Иновативно/запажено:Виндовс хр је суперзвезда ове линије — Мајкл Џордан из Мицрософт оперативних система. Његова најиновативнија карактеристика је да одбија да умре, остајући на не-тривијалном броју рачунара чак и неколико година након званичног заласка на крај животног века од стране Мицрософта. Упркос старости, то је и даље други по популарности Мицрософтов ОС, иза Виндовс 7. То је тешко схватљива статистика.

Нејасна чињеница: Према једној процени, Виндовс КСП је током година продат у више од милијарду примерака.

Објављено: Јан. 30, 2007.

Замењено: Покушао, и спектакуларно неуспео, да замени Виндовс КСП.

Иновативно/запажено: Виста је анти-КСП. Његово име је синоним за неуспех и неспособност. Када је објављена, Виста је захтевала много бољи хардвер за покретање од КСП-а (који већина људи није имала), и релативно неколико уређаја попут штампача и монитора радило је са њим због страшног недостатка хардверских драјвера доступних на лансирање. То није био страшан ОС као што је био Виндовс МЕ, али је толико пропао да је за већину људи био мртав по доласку, и уместо тога су остали на КСП-у.

Нејасна чињеница: Виста је број 2 на Инфо Ворлд'с листа најбољих технолошких промашаја свих времена.

Објављено: окт. 22, 2009.

Замењено: Виндовс Виста, и то ни тренутак прерано.

Иновативно/запажено: виндовс 7 је био велики хит у јавности и зарадио је владајући тржишни удео од скоро 60 процената. Побољшао се у сваком погледу на Висти и помогао јавности да на крају заборави ОС верзију Титаника. Стабилан је, сигуран, графички прилагођен и лак за употребу.

Нејасна чињеница: За само осам сати, претпродаје за Виндовс 7 надмашиле су укупну продају Висте након 17 недеља.

Објављено: окт. 26, 2012.

Замењено: Покушао, и спектакуларно неуспешан, да замени Виндовс 7.

Иновативно/запажено: Мицрософт је знао да мора да стекне упориште у свету мобилних уређаја, укључујући телефоне и таблете, али није желео да одустане од корисника традиционалних десктоп и лаптоп рачунара. Зато је покушао да створи хибридни ОС, онај који би подједнако добро функционисао на уређајима са додиром и без додира. Није ишло, углавном. Корисници су пропустили свој Старт мени и доследно су изражавали конфузију око коришћења Виндовс 8.

Мицрософт је издао значајно ажурирање за Виндовс 8, названо Виндовс 8.1, које је решило многе забринутости потрошача у вези са плочицама на радној површини — али за многе кориснике је штета учињена.

Нејасна чињеница: Мицрософт је кориснички интерфејс Виндовс 8 назвао „Метро“, али је морао да укине то име након претњи тужбама једне европске компаније. Мајкрософт је тада назвао кориснички интерфејс „Модеран“, али ни то није наишло на добар пријем.

Објављено: 28. јула 2015. године.

Замењено: Виндовс 8, Виндовс 8.1, Виндовс 7 и Виндовс КСП.

Иновативно/запажено: Две главне ствари: прво, повратак менија Старт. Друго, Виндовс 10 ће наводно бити последња верзија Виндовс-а. Будућа ажурирања ће бити испоручена у полугодишњим пакетима ажурирања, уместо у различитим новим верзијама. Неће бити Виндовс 11.

Нејасна чињеница: Упркос Мицрософтовом инсистирању да се прескаче Виндовс 9 био да то нагласи Виндовс 10 је „последња верзија Виндовс-а“, нагађања су увелико распрострањена, а индиректно су их потврдили Мицрософтови инжењери, да су многи стари програми су били лијени у провјеравању верзија Виндовса, тако да би ови програми погрешно протумачили Виндовс 9 као много старији него што би био.