Да ли је Т-Мобиле-ов бесплатни интернет довољан за породице са ниским примањима?

Т-Мобиле планира да дајте бесплатан интернет до 10 милиона домова у САД. Под називом Пројекат 10 милиона, идеја је да се деца из породица са ниским примањима на мрежи како би могли да наставе да уче током карантене.

Домаћинства која испуњавају услове добиће бесплатну приступну тачку на пет година и 100 ГБ података годишње. У ствари, генерални директор Т-Мобилеа најавио ову шему прошлог новембра, много пре гашења ЦОВИД-19. Још увек постоји огроман дигитални јаз у САД, а пандемија само чини неједнакост очигледнијом. За децу и раднике, приступ интернету је готово једнако неопходан као и струја.

„На основу наше летње школе са омладином избеглицама и тражиоцима азила, знамо да је то комбинација адекватног рачунара и конекције која је потребна“, Џенет Гунтер, суоснивач

Пројекат Рестарт, рекао Лифевире путем е-маила. „А многа домаћинства са нижим приходима и даље имају само мобилне.

Дигитална подела

2020. је, а у САД широкопојасни интернет није ни приближно једнако дистрибуиран. Једна врста дигиталне поделе је подела рурално/урбано, где преко четвртине руралних становника још увек нема жичану широкопојасну везу, према ове бројке из ФЦЦ-а за 2017. Друга врста је она у којој не-бела домаћинства у градовима немају приступ интернету, иако су каблови положени.

„Један од три Афроамериканца и Хиспаноамериканца — 14 милиона односно 17 милиона — још увек нема приступ компјутерској технологији у својим домовима,“ пише колумниста образовања Џабари Симама за Говернинг.цом. „Сличне суморне бројке, 35 процената црначких домаћинстава и 29 процената домаћинстава Хиспаноамериканаца, немају широкопојасни приступ.

Према анализу пописа Ассоциатед Пресс, „Студенти без интернета код куће чешће су обојени студенти из породица са ниским примањима или у домаћинствима са нижим нивоом образовања родитеља“. 18 посто свих америчких студената нема дом широкопојасни.

Ово је лоше у најбољим временима. Чак и ако деца имају школски рачунар, и даље не могу да приступе основним захтевима као што су материјали за часове на мрежи. И док постоји много начина да добити на мрежи бесплатно или јефтино, нису идеални.

Раствор?

Т-Мобиле-ов пројекат 10 милиона администрираће школе. Школски окрузи могу да дистрибуирају 5Г приступне тачке онима којима су потребне. И док 100 ГБ годишње не звучи много, вероватно је довољно да се заврши школски задатак. Петогодишње трајање је такође битно. Једна шема у Хартфорду, Конектикат, дала је вруће тачке средњошколцима, али када се програм завршио, половина свих окружних домаћинстава остала је без приступа.

Деца заобилазе овакве проблеме користећи своје телефоне. Они могу или да деле везу за пренос података свог телефона са лаптопом – познато као „везивање“ – или само раде домаћи задатак на телефону. Повезивање је брз пут за „максимално искориштавање њихових планова података“, каже Гунтер из пројекта Рестарт, и иако је коришћење телефона за школске задатке могуће, то је непрактично. Знамо да деца могу сасвим добро да куцају на екранима телефона, али ти мали екрани значе да морају да прелазе напред-назад између изворног материјала и писања.

Тхе Индиан Фик

У 2016, најбогатији човек Индије, Мукеш Амбани покренуо потпуно нову ЛТЕ мрежу под називом Јио. Амбани је потрошио 32 милијарде долара (САД) за изградњу мреже само за пренос података од нуле, а покривала је целу земљу. Затим је омогућио бесплатне гласовне позиве и поставио планове за пренос података јефтиније од свих осталих провајдера. То је значило да готово свако може приуштити интернет, и то је срушило дигитални јаз. Јио је сада највећи мобилни оператер у Индији.

Т-Мобиле-ова шема од 10 милиона кућа је мала у поређењу, и иако ће бити одлична за оне који испуњавају услове, неће решити основни проблем. У САД, где се често ослања на приватне корпорације да обављају послове које обавља влада у другим земљама, изгледа мало вероватно да ће се нешто променити. Амбанијев амбициозни план у Индији је успео јер је видео начин да обезбеди пун приступ интернету милионима Индијаца. Он је пореметио постојеће тржиште.

У САД би био потребан нови учесник као што је Јио да радикално промени ствари. Проблем није доступност, већ недостатак конкуренције и државне регулативе.

„Док је широкопојасни приступ у Сједињеним Државама широко доступан и коришћење је високо“, каже а УК студија о ценама широкопојасног приступа широм света, „недостатак конкуренције на тржишту значи да Американци плаћају много више него што би требало, у поређењу са већим делом остатка света.“

Иако је основни широкопојасни приступ и даље прескуп за породице са ниским примањима да би их приуштиле, овај дигитални јаз ће остати и деца неће имати приступ образовним ресурсима који су им потребни. То је довољно лоше у било ком тренутку, али усред пандемије, када је учење на даљину норма, то значи да деца уопште не могу да добију никакво образовање.